On je, između ostalog, zadužen i za atmosferu. Ako nije pokretač, mada najčešće jeste, onda je svakako učesnik svih druženja i okupljanja i to mu, kaže, ide od ruke jer je našao pravu ekipu. A bez dobre ekipe ne možete biti ni dobar SAP-ovac, tvrdi Vladimir Jaćimović, SAP konsultant u kompaniji Prointer ITSS.

Taj posao je, objašnjava Vladimir, prilično specifičan, jer za njega nema škole i usmjerenja, već ga savladavate u praksi i, naravno, uz pomoć svog tima.

„SAP se sastoji od više modula i obuhvata različite segmente poslovanja, od nabavke, prodaje, finansija, ljudskih resursa, logistike. Ljudi koji se time bave rade u timovima, a i ti timovi među sobom usko sarađuju. Zato morate biti upućeni jedni na druge“, kaže Vladimir.

To bi, saglasan je jedan od prvih SAP konsultanata u Prointeru, mogao da bude i najbolji savjet za one koji tek ulaze u posao i sebe vide isključivo kao pojedince.

„To ’povezivanje’ interesantno je i sa aspekta različitih obrazovnih profila koje u ovom poslu možete sresti. U SAP-u, zaista nema pravila, važno je samo da ste uspjeli da ovladate kompleksnim sistemom koji jednoj kompaniji pomaže da na najbolji i najproduktivniji način uveže svoje poslovanje“, priča Vladimir.

Kao diplomirani ekonomista, on je, najprije, ovladao računovodstvom i finansijama, a imao je sreće da to bude u jednoj međunarodnoj kompaniji koja je koristila SAP poslovni softver, pa su se „njih dvojica“ tako i upoznali.

„Tu sam prvi put došao u dodir sa SAP-om i odmah sam bio zaintrigiran. Mnogo sam čitao o tome i svakodnevno učio, a onda sam otkrio i poziciju SAP konsultanta. Tražio sam kompanije koje se time bave u smislu implementacije i podrške i vidio da ih u Bosni i Hercegovini baš i nema mnogo. I tako sam došao u Prointer i nisam pogriješio“, kaže Vladmir uz osmijeh.

Priznaje da su SAP-ovci često zatrpani poslom i da baš i nemaju mnogo vremena za predah, ali onoj njegovoj ekipi u koju se uzda to ne smeta da i mimo posla krenu u „ekipna takmičenja“.

„Moram da se pohvalim da smo izuzetno uspješni u bowlingu i da smo, na neki način, začetnici te vrste sporta u banjalučkoj kuglani. Sve je počelo kao naše druženje, a onda smo se ozbiljno angažovali i sad imamo i lige, takmičenja, turnire“, priča Vladimir i otkriva da mu je sport oduvijek bio velika ljubav.

Zato ne odustaje ni od košarke i fudbala, onako, rekreativno, sa svojom ekipom. A s kim bi drugo?