Još nije upecao zlatnu ribicu, ali sa pastrmkom, lipljenom i mladicom stoji mnogo bolje. Doduše, ne hvata ih u mrežu, već specifičnom, pecaroškom disciplinom – mušičarenjem, možda zato što i od mreža treba malo odmoriti. Naročito ako ste, kao Vladimir Kukrika, mrežni inženjer u oblasti VoIP tehnologija u kompaniji Prointer ITSS.

Mada, što bi rekao Vladimir, ne možete se odmoriti od nečega čime se čitav život bavite i što vam je ljubav, možete samo malo da predahnete.

„VOIP tehnologijama, odnosno prenosom videa i glasa putem interneta bavim se skoro deset godina, a ako tome dodate da me dosta toga u vezi sa elektrotehnikom i informacionim tehnologijama zanima još od malih nogu, to vam dođe skoro čitav život“, objašnjava Vladimir.

Baš to što Vladimir radi čitav život, nekima je, naročito u doba korone, značajno promijenilo život. Zahvaljujući VoIP tehnologijama, odnosno povezivanju lokacija kompanija u jedinstvenu mrežu za prenos videa i glasa, radilo se od kuće, obavljali su se važni sastanci i razgovori.

„Ne biti u neposrednom direktnom kontaktu, a biti u kontaktu. To je velika stvar kojom su moderne tehnologije baš u ovo vrijeme pandemije pokazale svu svoju snagu. Bez njih, mnogi poslovi bi propali“, smatra Vladimir.

Što se ovih poslova tiče, on je počeo da ih savladava još od studentskih dana na Elektrotehničkom fakultetu u Banjaluci. Kasnije je najviše radio na inostranim projektima, od Azije i srednje Evrope do prostora bivše Jugoslavije. A onda je odlučio da odloži kofere i da se smiri.

„Mnogo sam radio po inostranstvu i veoma malo boravio kod kuće. I tako je došlo vrijeme kad sam poželio da se smirim, da osnujem porodicu i da sve ono što sam naučio u inostranstvu primijenim na domaćem terenu. Moj prvi izbor bio je Prointer i nisam pogriješio, jer ovdje zaista mogu da pokažem šta znam, ali i da se dalje razvijam i naučim nešto novo“, kaže Vladimir.

Smirivanje u poslu u kojem nikad nema mira baš i nije lako postići, ali Vladimir ima svoj recept. To su one ribe s početka priče, sa kojima je postao reprezentativac Bosne i Hercegovine u mušičarenju.

„Pecam od svoje šeste-sedme godine, a intenzivno i više od decenije. Pokazalo se da sam prilično uspješan u mušičarenju, koje je malo drugačije od klasičnog pecanja. Ribe hvatamo na imitacije insekata koje sami izrađujemo, na čistim planinskim rijekama, a u pitanju su autohtone vrste koje mogu da prežive samo u takvim vodama“, objašnjava Vladimir.

Tako je hobi pretvorio u ozbiljan sport, a sve zajedno u uživanje u prirodi i oslobađanje od stresa.

„Vikend u prirodi i sa porodicom najbolji je način da napunite baterije i da svakodnevno ’ludilo’ zamijenite čistim mirom“, kaže Vladimir kojeg, ipak, ostavljamo užurbanog. Takav je on, kad je radni dan.